Nosim masku, perem ruke i socijalno se udaljavam
1
Osjećaju se tašta,
Ta oko mene derišta i čudovišta,
Zbog čega evo ništa,
Ne želim da me to previše košta.
2
Kao kod stranca,
Koji nema blizanca,
Evo jedna distanca,
Zna se kakva bi od prilike trebala bit romanca.
3
Dok konstruktivno ne očvrstim,
Ne može me se zvati poznatim,
Zato šutim,
Jer se ne mogu smatrat konkretnim.
4
To je humor,
Koji mi se nameće zamor,
Pa idem na odmor,
Jer ne želim dobit tumor.
5
Dok razgovaram,
Kao da ništa nije bilo se pretvaram,
Jer neke mora da ignoriram,
Jer se na nešto drugo referiram.
6
Ta izloženost,
Prema nečem koji neki drugi zovu uljudnost,
U meni izaziva odbojnost,
Jer u drugom smjeru mi je mudrost.
7
Jer sam počeo da sumnjam,
Neću da više poganski pozdravljam,
Pa moram da se od nekih odvajam,
Jer nije svaki dan sajam.
8
Jer s nekima mogu samo da od muke plačem,
Jer se njima mogu da samo u bezumlju vučem,
Od svega se pomalo mičem,
Nastavljam da svojem od uvijek kličem.
9
Na svemu mora postojat zahvalnost,
Ali ako izostane minimalna pristojnost,
Evo vam jedan oprost,
Ne želim da mi je s tim preopterećena okupiranost.
10
Jer sva iritacija,
Dovodi do degradacija,
Zato zna se kakva bi trebala bit izolacija,
U kojoj postoji svaka operacija.
Nosim masku, perem ruke i socijalno se udaljavam
Prodaja stanova – Projekt-Stupnik
