Šta je bitno 1
1
Gledajući etažno,
Osjećam se super pretežno,
Jer zdravlje njeno mij je važno,
Da se ide snažno.
2
Da se djeluje ozbiljno,
I s drugima bude su zadovoljno,
Škola s njom je ono poželjno,
Pa neka bude sve dalje zadovoljno.
3
Što više ironično,
Uz to koje ide bračno,
Što mora bit logično,
Da bi bilo odlično.
4
Mora bit ugodno,
Ako se može slobodno,
A da ne bude čudno,
Pa shodno tome treba se ono napredno.
5
Na kraju konačno,
Ono što postaje nostalgično,
Može bit problematično,
A ne traje vječno.
6
Treba se ponašat uljudno,
Jer nije svejedno,
Zbog toga što je presudno,
Da bude plodno.
7
Sve prisutno,
Treba bit korektno,
Kako bi interesantno,
Bilo inteligentno.
8
Promatram pažljivo,
Jer to je ne opisivo,
Uz to što je zanimljivo,
Za mene ona je nešto neizbrisivo.
9
Ako je ona nešto pod kožno,
S kojom treba nježno,
Jer kao ono nužno,
S njom se ide kružno.
10
Treba se žito,
Da bi se bilo uzorito,
Jer ono znakovito,
Hoće se da bude učinkovito.
11
Ako je prešutno,
Ono što je popratno,
A uz to je i upitno,
Hoću s njom spretno.
12
Tu sam javno,
S drugima kolektivno,
S čim je indikativno,
Što treba bit poslovno.
13
To je briljantno,
S čim se osjećam sretno,
Jer je to relevantno,
Zato što je stvarno vjerovatno.
14
Svako nadahnuće,
Je očaravajuće,
Jer je moguće,
Da dolazi iz kuće.
15
Sve što je veličanstveno,
Mora bit iskreno,
Jer ako je dvojbeno,
Je ukočeno.
16
Sve impresivnije,
Sa mnom kasnije,
Postaje najvažnije,
Jer se shvaća preciznije.
Šta je bitno 1
Matej 15
1
Tada pristupiše k Isusu farizeji i književnici iz Jerusalema i zapitaše:
2
“Zašto učenici tvoji prestupaju predaju starih? Oni ne peru ruku svojih prije objeda.”
3
On im reče: “Zašto vi sami prestupate zapovijed Božju zbog predaje svoje!
4
Bog je zapovjedio: Poštuj oca i majku! i: Tko pogrdi oca ili majku, neka smrću
umre!
5 A vi kažete: ‘Tko rekne ocu ili majki: Čim bih ti ja imao pomoći, posvetni je dar,
6
Taj ne treba više štovati oca ili majke.’ Tako dokinuste zapovijed Božju zbog
predaje svoje.
7
Licemjeri! Dobro je o vama prorokovao Izaija
8
‘Narod ovaj štuje me samo usnama, ali srce je njegovo daleko od mene
9
Uzalud me poštuje, nauka je njegova samo ustanova ljudska.'”
10
Tada dozva narod i reče im: “Slušajte i razumijte:
11 Što ulazi u usta, ne čini čovjeka nečistim, nego što izlazi iz usta, to čini čovjeka
nečistim.”
12
Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: “Znaš li, da se farizeji uvrijediše, kad
čuše taj govor?”
13
On odgovori: “Svaki nasad, što ga nije zasadio Otac moj nebeski, iskorijenit će se.
14
Ostavite ih! Oni su slijepi vođe slijepcima. A kad slijepac vodi slijepca, oba padnu
u jamu.”
15
Tada mu reče Petar: “Objasni nam prispodobu ovu!”
16
On reče: “Jeste li i vi još nerazumni?
17
Zar ne uviđate, da sve, što ulazi u usta, ide u želudac i tada se izbacuje?
18
A što dolazi iz usta, izlazi iz srca, i to čini čovjeka nečistim.
19
Jer iz srca dolaze zle misli, ubojstvo, preljuba, bludnost, krađa, lažno
svjedočanstvo, hula na Boga.
20
To čini čovjeka nečistim; a i neopranim rukama jesti, to ne čini čovjeka nečistim.
21
Odatle otide Isus dalje i povuče se u kraj Tira i Sidona.
